КУПОВИНА НЕПОКРЕТНОСТИ НА КИПРУ
Савет безбедности УН, Резолуцијом 541 (1983), експлицитно је прогласио једнострано проглашење тзв. „Турске Републике Северни Кипар“ правно ништавим и позвао све државе да не признају било какву кипарску државу осим Републике Кипар, а Резолуцијом 550 (1984) поновио је позив свим државама да не признају тзв. ТРСК, нити да на било који начин помажу или подстичу њено признање.
Окупација 1974. године довела је до масовног расељавања становништва и приморала скоро 200.000 кипарских Грка да напусте своје домове на северу. Истовремено, на оствро је стигло више од 150.000 досељеника из континенталне Турске, нелегално преузимајући имовину кипарских Грка, што је отворило бројна питања у погледу поштовања међународног хуманитарног права, укључујући одредбе Женевских конвенција. Услед таквих околности, власнички статус великог броја непокретности на северу Кипра и данас је предмет спора. Према подацима катастра непокретности из 1964. године, приближно 82% имовине на територији која се данас налази под турском контролом било је у власништву кипарских Грка, док је око 16% било у власништву кипарских Турака. Ови подаци су од суштинског значаја за разумевање садашњих имовинских спорова, јер се велики део непокретности које се данас нуде на продају односи управо на имовину чији су предратни власници били кипарски Грци. У том контексту, посебно је значајна пракса Европског суда за људска права, који је у више пресуда заузео став да се лица која су била законити власници непокретности на северу Кипра пре 1974. године и даље сматрају носиоцима права својине над том имовином. Оваква судска пракса додатно наглашава сложеност и правну осетљивост сваке трансакције која се односи на непокретности у том делу острва.
Члан 1. Кривичног закона Републике Кипар (Поглавље 154, са изменама) и члан 303A (додат изменама 2006. године) предвиђају кривичну одговорност у вези са незаконитом продајом и располагањем непокретностима које припадају законитим власницима, а које се налазе на територији под турском окупацијом. Законитим власником сматра се лице чије је право својине уписано у катастар непокретности Републике Кипар, укључујући и кипарске Грке који су расељени са севера острва након догађаја из 1974. године. За извршење овог кривичног дела прописана је максимална казна затвора у трајању до 7 година. Амандманом је, такође, предвиђено да и сам покушај закључења или спровођења овакве трансакције представља кривично дело, за које је прописана казна затвора до 5 година. Налози за хапшење, као и судске одлуке могу, у складу са важећим међународним механизмима правне сарадње, бити признати и извршени и ван територије Републике Кипар.
Сходно наведеном, пре закључења било каквог уговора о купопродаји, а нарочито када је реч о непокретностима на северу острва, препоручује се спровођење детаљне провере порекла и правног статуса како објекта тако и земљишта. Имајући у виду сложен правни и политички контекст, сваку намеру улагања неопходно је пратити прибављањем стручног правног мишљења и темељном анализом власничке документације. Куповина оваквих непокретности може носити озбиљне правне и финансијске последице, те је од пресудне важности поступати уз максималан опрез и уз стручну подршку.
Стране владе на својим званичним сајтовима, такође, већином истичу ризик да би се купци могли суочити са судским поступцима пред судовима Републике Кипар и подстичу потенцијалне купце да потраже независан, квалификован правни савет.
На сајту Министарства спољних послова Републике Србије (линк: https://www.mfa.gov.rs/gradjani/putovanje-u-inostranstvo/vize-i-informacije-o-drzavama/kipar), у делу о безбедносној ситуацији у Републици Кипар, можете наћи обавештење о легалним тачкама уласка у Републику Кипар, као и да се српским држављанима не препоручује да купују непокретности на северном делу, јер се у том случају могу суочити са дуготрајним судским поступцима који могу довести до озбиљних финансијских последица.
Иако се надамо да ће наведене информације бити од користи, скрећемо пажњу да оне не представљају једине смернице које потенцијални купци треба да следе приликом разматрања куповине непокретности. Потенцијалним купцима некретнина на Кипру снажно се препоручује да у свим фазама поступка прибаве независан правни и финансијски савет.
Правна процена непокретности представља најважнији корак у заштити ваше инвестиције. Не препоручује се ослањање искључиво на информације које пружају продавац или посредник (агент), већ је готово неопходно ангажовати сопственог, независног адвоката. Посебно је важно да ангажовани адвокат има искуство и добро познаје правне оквире и праксу у вези са имовинским питањима како у Републици Кипар, тако и у северном делу острва.
Посебно указујемо да Амбасада своје надлежности остварује искључиво на територији која је под ефективном контролом међународно признате Републике Кипар, те није у могућности да на северном делу острва пружа конзуларну заштиту српским држављанима.
Амбасада не може да препоручи нити да гарантује за рад било ког појединачног адвоката, али може, на захтев, доставити контакт податке адвоката који говоре српски језик.
Напомињемо да свако доношење одлука о улагањима која носе повећан правни и финансијски ризик, као и поступање супротно препорукама објављеним на званичном сајту Министарства спољних послова Републике Србије, Амбасаде Републике Србије у Никозији и надлежних органа Републике Кипар, представља искључиво личну одлуку и одговорност појединца. Република Србија и Амбасада не могу сносити одговорност за евентуалне последице таквих одлука, те још једном апелујемо на максималан опрез.